ЛИНКОВИ

 

    

    predsjednikrs

    

    savez opština

    Preduzetnicki portal RS baner

    .................................................

 

    

    logo200

    logo

    ДОМ 

    12274524 111225222577596 8814760548123933443 n - Copy  

    Pekara  

    trans

    vam

    943341 439502672813220 835808604 n

  ..................................................

Горан Караџић, по струци дипл. инг. агрономије, на функцију начелника Општине Чајниче је дошао 2012. године. Како се његов мандат ближи крају, одлучили смо да урадимо интервјуу са њим да би нам он као први човјек општине дао одговоре на питања која нас занимају. Причали смо о економији, култури, спорту.

 Nač

НН: Желимо да вам се захвалимо што сте пристали да урадите интервјуу са нама. Оно што желимо прво да вас питамо тиче се економске и финансијске ситуације у нашој општини. Шта нам можете рећи о ситуацији у економији и финансијама и има ли икакве шансе да се она побољша?

КАРАЏИЋ: Хвала лијепо. Поздрављам мога саговорника и честитам му на досадашњем раду. Надам се да ће врло брзо израсти у једног вриједног и озбиљног сарадника који ће, не само за Чајниче већ и ширe, давати информације са ових простора.

Што се тиче економске ситуације грађани Чајнича знају да када сам ја прије 4 године дошао на позицију начелника стање је било врло тешко, да не кажем катастрофално.

Фирме нису радиле, општински буџет је био у минусу око милион и шест стотина хиљада марака са кредитима, плате и доприноси су каснили 6 мјесеци, и многобројне неизмирене обавезе према добављачима. Штедњом , тешким и марљивим радом за вријеме овога мога мандата, заједно са својим кабинетом и сарадницима направили смо план отклањања тих губитака и план развоја општине.

И успјели смо први пут након 9 година да прошлу годину завршимо у финансијском суфициту око 240 000 КМ што показује да је то био добар и плодан план. То је врло битна ствар која је са собом повукла да и друге ствари у општини крену позитивним правцем. На примјер имали смо на почетку мога мандата 40 студената који нису одрадили приправнички. Неки су чак чекали по 3-4 године. Данас немамо таквих студената на бироу. Ми смо све студенте замолили да нам се јаве како долазе, да могу да одраде приправнички. Додуше, општина не може због економске ситуације да плати комплетан припавнички, али бар можемо да платимо волонтерски. Битно је да та млада особа одради припавнички, стекне знање и изађе на тржиште рада. Такође свим студентима од 2. до 6. године измирујемо редовно стипендије. Једна смо од ријетких општина која свим студентима даје стипендију.

Оно што је битно нагласити да из нашег малог општинског буџета, који износи два милона и три стотине хиљада конвертибилних марака, издвајамо значајна средства за проширење инфраструктуре на подручју општине Чајниче.

У овој години смо са 30% средстава учестовали у изградњи хладњаче у Заборку. Хладњача је капацитета 70 тона и она је већ у функцији и предана је Удружењу пољопривредника на коришћење.

Ријешили смо прву фазу реконструкције градског базена који је оспособљен за наше грађане и купаче. Средства у износу од 43 000КМ објезбјеђена су из буџета општине.

Учествујемо у адаптацији Дома здравља са 30% средстава или око 80 000КМ.

Извшили смо реконструкцију ОШ "Јован Дучић", као и школске спортске сале.

Према томе мислим да се ради оптимално у складу са нашим могућностима.

Што је најважније напоменути јесте да је за ове 4 године мога мандата запослено преко 250, скоро 300 људи, што значи да ми сада нисмо општина која има најмање запослених.

Многи ће да кажу како је то начелник запослио и гдје? Начелник није тај који запошљава. Начелник је човјек који са својим тимом ствара услове за живот у његовој локалној заједници. Мојим доласком мислим да су се ти услови поправили. За то вријеме нашли смо инвеститора у "Стакорини", гдје тренутно има око 180 запослених. То нас изузетно охрабрује, јер то значи да наши трупци тј дрвни ресурси, имају простор за прераду, а не да само иду као сировина. Шумарство чим је увидјело да је већа потражња за дрвном масом, осјетило је потребу и за новим радницима, што одмах повећава број запослених.

Ријешили смо Комунално, гдје смо имали два предузећа, сада имамо једно функционално. Снадбјели смо их машинским парком и помажемо да опстану.

Они се свакодневно труде како би поправили ту инфраструктуру која је заиста у лошем стању. Водовод је стар 40 година, а канализација је још из аустроугарског доба. Ту има много проблема, али смо се ухватили у коштац са њима и крећемо у успон. Успон је спор, али сигуран и надам се да ћемо у наредном периоду то довести на један завидан ниво.

Nač 1

НН: Рекосте да је економски успон спор. То заиста јесте тако. Утичу на то економски услови на нивоу државе, на нивоу региона, па чак они на нивоу свијета. Шта мислите да ли народ има разумијевања за ужасно спори напредак и како мислите да ће се народ носити са тренутном ситуацијом? Да ли народ жели уопште жели да слуша одговоре које политичари дају и како све то може да утиче на будућност Чајнича?

КАРАЏИЋ: Себе не сматрам политичарем, зато што сам ја човјек на челу извршног органа општине, а то је јавна служба. Читав радни живот сам у јавној служби народа.

Што се тиче народа и гледања на то све, па знамо да многе ствари утичу на мишљење грађана. Прије свега централизација власти и капитала у држави. Што се мора да промијени. Знамо да се држава пита са свим природним ресурсима и да она доноси одлуке како и на који начин ће са њима располагати. То се бар дјелимично мора вратити општинама које ће моћи да саме одлучују о својим ресурсима, а самим тиме и да воде политику коришћења ресурса, њихове финализације и запошљавања људи.

Други дио што општина може да утиче јесте развој пољопривреде. Ми смо у пољопривреди начинили помак и надамо се да ће уз остали дио привреде донијети један амбијент гдје ће се људи окренути своме раду и бити сигурни у свој производ.

Један од тих помака јесте малинизација тј повећана производња малина. Сходно томе ми смо направили ту хладњачу у Заборку, која је гаранција и сигурност људима, да имају мјесто откупа.

Такође смо послије 30 година направили откуп млијека на општини Чајниче.

Што се тиче људи, људи сами све то виде, ако хоће да виде. Ко неће да види њему смета све што иде ма каквом стазом успона. Надам се да ће млади људи, људи који желе рад, који желе добро овом граду и овој држави схватити да ништа преко ноћи не може. За све треба мукотрпан, зрео, одговоран рад. Само се тако може ићи напријед.

НН: Поменули сте малине. Да ли сматрате да би у малинама могла да лежи економска будућност Чајнича? Да ли развој те привреде може у будућности допринијети да Чајничани више не иду у Ариље да беру малине за друге?

КАРАЏИЋ: Чајниче је подручје које је идеално за производњу малине. Надморска висина од 400 до 1200м, па структура земљишта гдје код нас превладава киселост земљишта, те водоснабдјевање као трећи битан фактор у малинарству на нашој територији су савршени. Тај потенцијал су људи већ примјетили. Наравно и ту имамо један проблем-путна инфраструктура, који ћемо у наредном периоду ми као општина и ја као начелник сигурно да пробати да ријешимо.

Малина ће имати и већ сада има веома значајан удио у економском развоју Чајнича. Сада већ имамо преко 300 дулума засађене малине у нашој општини, а ако знамо да је за један дулум потребан један радник, то је у потенцијалу 300 запослених. Такође ако са једног дулума буде од 1,2т до 2т малине, а цијена малине је 4КМ, рачуница је више него јасна, ту је потенцијално милионски приход. То је још један општински буџет. То значи да Чајниче више нико не може зауставити у том правцу. Малина је вишегодишња биљка која се гаји од 12 до 15 година, а највећа улагања су на самом почетку током засађивања малинарника. Људи то препознају. Заборачки крај је већ одмакао у том процесу, зато смо хладњачу и направили горе. Дио од Чајнича, само Чајниче и Милијено има хладањачу у Новом Горажду.

Људи су се већ упутили, и стручно и научно и практично у производњу малине. Већ се разговара о ширењу, о увођењу нових сорти и тако даље.

Надам се да ће у наредном периоду интересовање бити још веће, не само у малинарству, већ и у другом воћарству које ће дати добар економски однос.

НН: Како коментаришите општу политичку ситуацију у Чајничу? Вјерске, национале, међуљудске и друге односе.

КАРАЏИЋ: Што се тиче међунационалних тензија овдје их нема. Ми смо једна од ријетких општина гдје није био нити један инцидент око повратника. То могу потврдити Бошњаци, пошто су они преко 99% повратничког живља. Можете обавити разговор са потпредсједником СО Изетом Алихоџићем, који сваком приликом то истакне. А можете провјерити и у полицији. Заиста немамо тих проблема.

Што се тиче друге политичке ситуације у Чајничу можемо слободно рећи да је она стабилна. Немамо неких испада сем повремених чарки које се понекад десе у кафанском окружењу. Али ништа драматично.

Углавном град је миран. Сад је дио љета гдје долазе туристи, људи са стране, иду и културно - спортски догађаји у склопу обиљежавања општинске славе.

Иду и избори, биће мало тензија, али то су наши људи. Није то ништа драстично, ништа претјерано у смислу да има неких испада и слично. Потрудићемо се, бар са моје стране да до тога не дође ни овај пут.

НН: Како коментаришете ситуацију у култури? Чини се да ви и ваш кабинет, у вашем мандату радите на промоцији културе? То није пуно, и даље је мало кад се гледају неки стандарди, али примјетан је напредак.

КАРАЏИЋ: Хвала вам што се примјетили. Трудимо се, али морате знати да је за све потребан новац. Стари људи су давно рекли колико пара толико музике.

Имамо КУД које је једно од најпознатијих у регији. У његов рад је укључено преко 250 младих које воде ентузијасти. Код нас се слободно може рећи да захваљујући КУД-у сви знају играти, а захваљујући базену сви знају пливати. Кроз КУД је прошло много омладине, захваљујући њему склопили смо дивна пријатељства са другим општинама и градовима.

Што се тиче других активности, правили смо поетске вечери, рецензије, књижевне вечери, долазили су нам наши славни писци и пјесници, прије пар дана долазили су Бањалучки тамбураши. Мада посјета није била на нивоу. Тиме нисам задовољан. Ми овим путем молимо све младе да нам слободно предложе шта је то што би њих занимало који пјевач, писац, музика, шта било, шта год те разгаљује њихове душе и доноси радост срцима.

НН: Што се тиче спорта у Чајничу треба истаћи сјајне каратисте који освају медаље на турнирима, али и фантастичне омладинске селекције КК "Врело" које су три године заредом вицепрваци Републике Српске, ту су и фудбалери који се такође у млађим категоријама истичу на турнирима, не заборавимо одбојкашице. Међутим сви они, поготово кошаркаши раде у неадекватним условима. На примјер код нас у сали је немогуће шутнути тројку из ћошка јер терен је превише мали. Наравно да знамо да је ситуација таква да се не може радити превише тога, али да ли постоји икаква шанса да се бар мало ти услови поправе?

КАРАЏИЋ: Па ето знате и сами да су сви за ове године обећавали да ће направити услове за спорт, да ће правити дворане, да ће правити сале, хале и тако даље. То је годинама остало на ријечима, педизборним обећањима. Ја нисам човјек који обећава, па и не испуни, то грађани Чајнича знају, и ја дворану нисам обећао, али ћу је направити.

Ове године смо ми расписали тендер, који је отворен од данас, за прављење балон сале, која ће задовољити по европским стандардима све такмичарске услове. У наредна два мјесеца ће кренути радови и очекујемо да након тога периода дворана буде у функцији. Наша омладина може да се радује и да буде срећна, јер ће коначно имати једну савремену дворану са свим такмичарским условима, и неће више морати ићи по другим градовима да играју као домаћини.

Општина је препознала њихов квалитет и потребу и ми смо изнашли начин да кренемо у изградњу свега тога. Покушавали смо преко министарства спорта, преко владе, али само смо остали на њиховим обећањима и одговарима да нису у могућности јер немају новца. Кад они немају, ево мала општина Чајниче има, смогли смо снаге за нашу дјецу, да добију оно што заслужују.

НН: Гдје ће бити локација те дворане?

КАРАЏИЋ: Локација дворане ће бити на стадиону на бетонском игралишту иза гола. Неће реметити ни стазу ни фудбалски терен. Због локације у Чајничу ми и немамо друге могућности. Хтјели смо иза основне школе али не може толики објекат да стане на тај простор.

НН: За крај шта бисте препоручили грађанима Чајнича?

КАРАЏИЋ: Поручио бих им да реално гледају у потенцијале и будућност овог града. Да свако види прво себе, за шта је оспособљен шта може да ради, и колико вриједи, и да се опредијели за оно шта има. Многи људи имају и занате и земљиште и могућности разне да се обавезно прихвате, бар као додатног посла и извора прихода. И на Западу људи не могу да остваре свој приход у радном времену од 8х па раде додатне послове. Зато молим све Чајничане да искористе ове ресурсе, да вјерујемо сами у себе. Овај град је наш, ничији други, водимо рачуна о њему, кренимо са ситницама од вођења рачуна гдје бацамо ситно смеће па до свега осталог. Поштујмо сами себе, пријатеље, суграђане, дајмо мало љубави и подршке једни другима, па ћемо самим тим поштовати и Господа Бога.